blog

digitalna narodna biblioteka

ema01 | 18 Oktobar, 2014 13:44

Пројекат дигиталне библиотеке у Народној библиотеци Србије отпочиње 2002. године. Тада смо Дигиталну НБС видели као потпуно паралелну виртуелну институцију физичкој библиотеци, али „имуну на шумове и ометања, имуну на ентропију“. Био је то одговор Народне библиотеке Србије на „свепрожимајући малигни процес социјалне и културне ентропије“² у друштву у Србији, деведесетих година прошлог века. Већ 2003. године, коренито се мења стратегија развоја НБС у правцу укључивања у светске информационе токове, постизања равноправнијег положаја међу националним библиотекама света и посебно у правцу трансформације Библиотеке од запуштеног музеја књиге у информациони ресурс развоја читавог српског друштва. Дугорочна стратегија развоја Библиотеке базира се на визији изградње Народне библиотеке Србије 2 која подразумева потпуно нове стандарде рада:
- подизање постојећих класичних функција Библиотеке на виши ниво,
- увођење нових функција у складу са потребама које налажу информационо и демократско грађанско друштво.
У оквиру Народне библиотеке Србије 2, први пут је у стратегију уврштена изградња Дигиталне НБС, дигиталне библиотеке која подразумева не само дигиталне збирке, већ и остале дигиталне ресурсе: е-књиге, DVD и CD издања, ОPAC каталоге, библиографије.
Након више од пет година рада на дигитализацији, који пре свега карактеришемо као пионирски и ентузијастички, имамо Одељење за развој Дигиталне НБС, прво и једино такве врсте у Србији, дигиталну библиотеку са преко 60 дигиталних збирки и преко пола милиона дигиталних докумената (www.digital.nbs. bg.ac.yu), више пројеката у којима учествујемо са својим дигиталним збиркама и последње, али не најмање важно: отвореност и планове за даље ширење и развој.

Почеци дигитализације и конципирање збирки

Самом процесу дигитализације претходило је суочавање са овим новим правцем развоја библиотеке, кроз разне видове едукације и прикупљање информација. Потребно је било прихватити дигитализацију и дигиталне документе као саставни део библиотечког пословања. Првобитна идеја о дигиталној библиотеци прилагођена је реалним могућностима и потребама Библиотеке. Пројекат дигитализације у Народној библиотеци Србије први је у Србији предвидео систематску дигитализацију грађе. На располагању су били само модели дигиталних библиотека других националних библиотека, у то време две највеће: Француске националне библиотеке (www.gallica.fr) и Конгресне библиотеке у Вашингтону (www. memory.loc.gov ). Онлајн доступни документи који су пратили ове велике пројекте дигитализације давали су добре смернице али не и најважније: хардверску и софтверску подршку и стручњаке са искуством. Иницијатива Националног центра за дигитализацију (НЦД) је тек била покренута, сви су доста очекивали од ове иницијативе, а нарочито у погледу стандарда, у домену техничких препорука, метаподатака и начина архивирања грађе.
У почетку се размишљало о го- товим бесплатним софтверским пакетима за организацију дигиталних докумената. Производ таквог размишљања је тестирање бесплатног новозеландског софтвера за дигиталне библиотеке Greenstone, баш у сарадњи са НЦД-ом, односно Математичким институтом САНУ. Током 2003. Године, у Greenstone је запаковано неколико јединица дигиталне грађе: једна е-књига, један број часописа Зенит и једно писмо из збирке млађих рукописа из посебних фондова НБС. Резултати нису били рђави, али смо увидели да ово решење не одговара нашим потребама, јер је Greenstone у то време углавном подржавао текстуалне дигиталне формате, а ми смо међу приоритетима за дигитализацију имали углавном грађу која је захтевала сликовне формате (рукописне књиге, највреднија грађа посебних фондова и стара Периодика и посебни фондови).
Стратегија дигитализације у НБС је документ усвојен 2003. године, њиме су дефинисани приоритети дигитализације у Библиотеци и основни предуслови за оснивање новог одељења за дигитализацију, као и концепција дигиталних збирки са акцентом на отвореност за допуњавање садржаја.
Критеријуми за одређивање приоритета дигитализације базирани су на препорукама IFLA-е и UNESCO-а: највреднија грађа у нашим фондовима, физички угрожена грађа, најтраженија грађа, уз поштовање ауторских и других права. Тако је апсолутни приоритет у дигитализацији припао збирци ћирилских рукописа, као најдрагоценијој и најстаријој збирци. Сама Народна библиотека поседује релативно малу збирку од 300 рукописних књига (за време бомбардовања Београда, 6. априла1941, комплетна збирка рукописних књига је изгорела), али јој је поверено на чување још неколико стотина рукописних књига из српских манастира. Сви су ови рукописи дигитализовани и упаковани заједно са описима на компакт дискове и тако доступни корисницима у посебној, археографској читаоници НБС. Најстарији рукописни споменик српске културе из 12. века, Мирослављево јеванђеље, које се чува у Народном музеју у Београду, такође је дигитализовано у Народној библиотеци Србије. Оно се налази на UNESCO- вој листи светске баштине: Памћење света, а номинацију је спровела Народна библиотека Србије у сарадњи са стручњацима из Народног музеја и Института за књижевност САНУ. Библиотека ће настави- ти да дигитализује српске рукопис- не споменике са идејом да једнога дана омогући што потпунији увид у овај део националне баштине. До сада су у дигиталну збирку ћирилских рукописа уврштене и дигиталне копије неких рукописа који су у приватном власништву, као Никољско јеванђеље из приватне библиотеке сер Честера Битија из Даблина, Ирска. У овој збирци је и дигитална збирка Копитарових словенских рукописа, коју је НБС добила на поклон од словеначке националне и универзитетске библиотеке из Љубљане. Приоритет број два за дигитализацију представљале су дневне новине, у првом реду Политика, чији су бројеви са почетка 20. века били у јако лошем стању, а веома тражени од стране корисника. И док је дигитализација рукописних књига обављана директно са оригинала, код новина се кренуло са скенирањем микрофилмова. Период од 1904. до 2000. године је готово комплетно скениран, део ове дигиталне збирке је онлајн доступан, и то онај за период: 1904-1941. У пројекту дигитализације Политике, од првог дана сарађујемо са издавачком кућом Политика. У плану је и дигитализација дневних новина Правда и Време, које су излазиле у периоду пре Другог светског рата. Међу приоритетима за дигитализацију нашла се и највреднија грађа наших посебних фондова, сврстана у шест дигиталних збирки које се непрекидно допуњавају. Збирка грамофонских плоча на 78 обртаја, која броји више од 1.000 јединица, једина је збирка коју смо дигитализовали изван библиотеке, у сарадњи са комерцијалним студијима за дигитализацију. Ова дигитална збирка је уједно и једина несликовна збирка у Дигиталној НБС.
Предуслови за оснивање посебног одељења за дигитализацију, тада Дигиталног центра НБС, подразумевали су одређену опрему за дигитализацију: скенере, микрофилмске камере и скенере за микрофилм као и сервере и системе за чување дигиталних копија, затим софтвер за обраду дигиталних слика, оптичко препознавање карактера (OCR), израду презентација, као и стратешки тим од најмање четворо људи који би бринули о свим аспектима процеса дигитализације: од приоритета и одабира грађе за дигитализацију, преко метаподатака, физичког скенирања грађе до националне и међународне сарадње на овом пољу. Данашње Одељење за развој Дигиталне НБС постоји од 2005. године, а броји осморо запослених и просечно два војника на цивилном служењу војног рока. Војници на цивилном служењу су доста помогли и помажу у процесу физичког скенирања грађе, од 2003. године, откада постоји сарадња Народне библиотеке са Војском Југославије (касније Србије и Црне Горе, и коначно Србије).
Када је реч о конципирању ди- гиталних збирки, постоје две целине у дигиталној библиотеци НБС које одступају од основне дефиниције дигиталних збирки, то су: Каталози и библиографије и Разно. У првој су резултати једне од првих акција дигитализације у НБС: скенирања 14 томова Каталога књига на језицима југословенских народа: 1868-1972, у првом реду за потребе пројекта ретроспективне конверзије. Поред овог извора, збирка садржи и текућу онлајн библиографију Србије, као и ретроспективну српску библиографију. Међу изворима груписаним у рубрици Разно налазе се дигиталне целине наста- ле за потребе културних програма НБС или посебних пројеката. Ови извори намењени су најширој јавности, једна од збирки пружа увид у свих тринаест српских устава, од 1835. до 2007. године. Путем дигитализације докумената из политичке историје Србије, Народна библиотека настоји да побољша цивилну културу грађана Србије.
Масовна дигитализација почела је у Библиотеци крајем 2004. године, када је Библиотека набавила први професионални скенер BookEye, немачког произвођача Imageware. Куповина ове вредне опреме била је захтевна, али не само у финансијском смислу: куповина првог професионалног скенера у земљи била је такође пионирски подухват. И тада, код куповине, а и данас, код сервисирања, драгоцена нам је сарадња са хрватском фирмом Еко Монитор, која има представништво у Београду.
Дигитална НБС гради се на при- нципима отвореног приступа знању и информацијама за све, чинећи онлајн доступним дигитализоване фондове националне библиотеке.

 

 DIGITALNE BIBLIOTEKE U SVETU 

 Namena ovog rada jeste kratak prikaz današnjeg stanja u razvoju digitalnih biblioteka u svetu, 

kao i pojašnjenje različitih značenja termina koji se uobičajeno koriste – digitalna, elektronska, 

virtuelna, biblioteka bez zidova. Navedeni su primeri razvoja digitalnih zbirki u najvećim nacionalnim 

bibliotekama u svetu – Kongresnoj biblioteci u Vašingtonu, Francuskoj nacionalnoj biblitoekci u Parizu i 

Britanskoj biblioteci u Londonu. Na kraju je dat prikaz stanja razvoja digitalnih biblioteka u svetu, koji 

su skupa izradili Unesco i IFLA. 

Digitalna - elektronska - virtuelna biblioteka 

 Poslednjih godina izuzetno su aktuelne rasprave o budućnosti biblioteka. Još 

nisu kako treba ni definisani osnovni pojmovi buduće elektronske nacionalne 

biblioteke, a mnoge svetske nacionalne biblioteke su krenule u neizvesnu izgradnju 

svojih digitalnih zbirki. 

 Naravno, s obzirom na takav nagli razvoj digitalnih biblioteka, postavlja se i 

pitanje opstanka tradicionalnih biblioteka. Neki teoretičari veruju da će biblioteke 

današnjice potpuno iščeznuti kao fizički prostori, da će biti zamenjene virtuelnim 

digitalnim bibliotekama kojima će pristup biti omogućen 24 časa dnevno putem 

elektronskih mreža. Druga grupa teoretičara pak smatra da će biblioteke kakve danas 

jesu opstati, i da je upliv svih tih novih tehnologija samo jedna stepenica u razvoju koja 

će posle biti zamenjena nekom drugom novijom tehnologijom. Treća grupa teoretičara 

smatra da će biblioteke kao fizički prostori opstati, ali da je neminovno i hitno potrebno 

da se uključe u proces transformacije izazvan naglim razvojem novih tehnologija i 

informacionih magistrala. Smatramo ovo treće predviđanje najrealnijim, jer nije 

isključivo i jer predviđa postepen razvoj i uključivanje novih tehnologija u stara 

bibliotečka zdanja. “Mi verujemo u biblioteke. Verujemo u trajnu misiju biblioteka. 

Verujemo da biblioteke i bibliotekarstvo imaju budućnost. Tu budućnost treba prihvatiti 

s realizmom, ali i sa smelošću. Ova verovanja proistekla su iz praktičnog rada, ali i iz 

razmatranja ideja o napretku.” 1

Činjenica jeste da biblioteke u potpunosti menjaju svoju formu: od tvrđava 

znanja polagano prerastaju u okeane informacija. Biblioteke i bibliotekarstvo susreću se 

s mnogim problemima vezanim za nove tehnologije. Naravno, svi ti problemi imaju niz 

rešenja, ali ne postoji jedno konačno i celokupno rešenje za sve probleme. Teoretičari iz 

prve navedene grupe razmišljaju na sledeći način: “Sve informacije i činjenice, i pisano znanje o svim temama, biće dostupno u svako vreme i na svim lokacijama. Pristup će 

biti omogućen preko univerzalnih radnih stanica, bežičnih ličnih digitalnih pomagala, 

umreženih personalnih kompjutera, ili preko kućnih informacionih centara. Svaki čovek 

će biti sposoban da efektivno koristi sve te podatke i informacije. Svaki čovek će 

smatrati da je to jedini pogodan način rada s tekstovima, grafikama, brojevima i 

drugim materijalima. Svaki čovek će rado plaćati male sume novca koje će biti tražene 

za sve to. Problemi zaštite intelektualne svojine, zaštite tekstova i grafika, organizacije 

i filtriranja dokumenata, već su na putu razvoja i uskoro i vrlo lako biće rešeni. 

Biblioteke će prestati da postoje kao fizički entiteti, i skoro u isto vreme i štampani 

materijali će prestati da postoje kao medij publikovanja i distribucije. Mali broj njih će 

u početku nastaviti da štampa dela iz svojih informacionih centara, ali će i ta praksa 

ubrzo nestati. Neke biblioteke će još neko vreme opstajati u formi čitaonica koje sadrže 

terminale za one koji sebi ne mogu priuštiti personalne radne stanice, ali i te 

‘biblioteke’ će ubrzo biti prevaziđene kada uđemo potpuno u univerzalno elektronsko 

informacijsko doba. Neposredno pred trijumf elektronskih informacija biblioteke će 

prestati da brinu o održavanju lokalnih zbirki neelektronskih dokumenata i naučiće da 

omogućavaju pristup tim materijalima samo kada se to zaista traži i kada je to istinski 

neophodno. Neko (neimenovani) će održavati ili, još bolje, plaćati za te zbirke kojima će 

biti omogućivan pristup samo s vremena na vreme.“

2

 Ovu viziju možemo smatrati 

pomalo utopističkom, nelogičnom i preteranom. Ona gotovo liči na sarkazam jer 

nameće ideju o budućnosti koja je mnogo jednostavnija nego što je to i sama sadašnjost 

– budućnosti u kojoj će svi problemi biti rešeni kao nekom magijom. Ona je nerealna i 

ne predstavlja ozbiljan pokušaj razmatranja današnjeg sveta biblioteka onakvog kakav u 

stvarnosti doista jeste. 

 Jedan drugi teoretičar, Houkins, nudi nam koncept nacionalne elektronske 

biblioteke kao zamene za tradicionalnu biblioteku kao zgradu: “Nacionalna elektronska 

biblioteka jeste rešenje za ekonomske probleme s kojima se suočavaju biblioteke, ali i 

sredstvo nove funkcionalnosti koje obećava da će transformisati školstvo i doneti 

kulturne, sociološke i ekonomske dobrobiti pristupa informacijama mnogim 

pojedincima; posebno je značajno, što je već ranije i predloženo, to što takva biblioteka 

predstavlja zbirku informacija u svim njenim formama, upakovanu elektronski na 

mnogim lokacijama širom sveta, ali istovremeno i organizovanu, sakupljenu i 

distribuiranu putem centralne mrežne organizacije.“

3

 Prajs Ketlin pak u jednom članku 

kaže “da će biblioteke postati arhivi knjiga koje nisu dovoljno značajne da bi bile 

uključene u baze podataka.“

4

 I bibliotekarska profesija trpi mnoge promene. S obzirom na činjenicu da se u 

današnjem informacionom društvu informacija posmatra kao osnov i preduslov 

bogatstva, i profesija bibliotekara sve je više u usponu. Nikada nije bilo toliko stručnih 

skupova i konferencija na kojima se raspravljalo o ovim aktuelnim temama. 

Konferencije bibliotekara i bibliotekarski časopisi prepuni su razgovora o paradigmama, promenama, nebibliotekama, bibliotekama bez zidova, bibliotekama kao elektronskim 

prenosnim centrima. U međuvremenu, većina bibliotekara bavi se svojim dnevnim 

obavezama i zadacima s težnjom da u postojeće usluge uključi nove tehnologije, da 

održi i izgradi postojeće zbirke, i, uopšteno govoreći, na taj način oni su na putu da 

ostvare neku vrstu realnog, iako ne revolucionarnog progresa. Neki vizionari ubeđeni 

su da korisnici biblioteka žele samo najnovije elektronske informacije, pa se i neke 

biblioteke potpuno menjaju i idu ka zadovoljavanju tih potreba, jer smatraju da će im 

biblioteke, ako to ne čine, postati zastarele i prevaziđene. Takva pretpostavka ne govori 

mnogo o samom korisniku biblioteke i predstavlja duboko elitistički pogled. “Neki 

futuristi kažu da biblioteke moraju napustiti svet štampe jer su mladi ljudi današnjice – 

MTV generacija – već napustili štampani svet. Oni tvrde da je pismenost za štampanu 

građu već mrtva, i da buduće generacije neće posedovati taj raspon pažnje koji je 

neophodan da bi se čitale knjige i časopisi. Iz ovog stava proizlazi da će biblioteke 

počivati na videu, i da će čuvati novac za sistem virtuelne stvarnosti.“ 5

 Osnovni zaključak svih ovih rasprava jeste u tome da je neophodna saradnja i 

koordinacija u radu i izgradnji nacionalnih elektronskih biblioteka – saradnja koja bi 

podrazumevala raspodelu u radu, kako na regionalnom, tako i na nacionalnom i 

internacionalnom nivou. “Ako biblioteke nastave da troše veći deo svojih resursa samo 

na nabavku i čuvanje štampanih materijala i ako se nastavi s posmatranjem biblioteka 

kao ‘mesta’ na koje ljudi dolaze po informacije, one više neće imati ni dovoljno 

sredstava niti mentalni sklop neophodan da se učini ono što mora da se učini da bi se 

ušlo u izgradnju elektronske biblioteke. U tom slučaju nastojanja da se biblioteke 

uklope u taj novi elektronski svet postala bi marginalna. Lek je u premeštanju resursa 

ka kooperativnim projektima koji će omogućiti i razvoj nacionalne elektronske 

biblioteke. Da bismo se uključili u te nove tendencije, moramo pronaći hrabrosti da 

premeštamo kadrove i novac od štampanih zbirki i da ih usmeravamo ka kooperativnim 

projektima izgradnje jedne opšte elektronske biblioteke.“

6

 Uvek se mnogo priča o 

saradnji među bibliotekama, o razmeni projekata, informacija, stručnjaka, o uštedi 

finansijskih i ljudskih resursa koju omogućuje ovakva razmena. Međutim, u 

svakodnevici smo često svedoci nespostojanja komunikacije i saradnje čak i na 

lokalnom nivou – unutar jedne nacionalne biblioteke. Nedostatak komunikacije oseća se 

i na regionalnom, nacionalnom i internacionalnom nivou. U svakom slučaju biće 

istinski neophodno uspostavljanje svih vidova saradnje i razmene, ukoliko želimo da 

izgradimo jednu pravu nacionalnu elektronsku biblioteku. “Lokalne biblioteke mogu 

učestvovati u nacionalnim projektima davanjem finansijske ili kadrovske pomoći. Za 

uzvrat, lokalne biblioteke bile bi nagrađene besplatnim pristupom, ili po sniženim 

cenama, proizvodima tih projekata. Kada bi dovoljan broj biblioteka poslao jednog ili 

dvoje od svojih najboljih i najsjajnijih radnika da rade samo godinu dana na dobro 

organizovanom i dobro zasnovanom nacionalnom projektu, mnoge barijere u stvaranju 

nacionalne elektronske biblioteke bile bi uklonjene.“  Trenutno većina svetskih nacionalnih biblioteka ima za cilj da svoje elektronske 

digitalne zbirke stavi na raspolaganje na Internet, kako bi širom sveta bile dostupne 

svakom pojedinačnom korisniku, i to uglavnom besplatno. Mnogo se govori o Interentu, 

on se razvija neslućenom brzinom, iz dana u dan rađaju se nove prezentacije. Ipak, u 

bibliotekama širom sveta on još nije u primeni onoliko koliko bi to bilo korisno i 

moguće. Globalna mreža nad mrežama ipak je tek u povoju, njen razvoj trenutno se 

nalazi u početnoj fazi, možda u prvom minutu svog budućeg stogodišnjeg razvoja. 

“Pristup Internetu nije jednostavan ni za one koji imaju novac i priključak. On zahteva 

visok stepen računarske pismenosti i interesovanja, koji daleko prevazilazi onaj koji 

poseduje prosečan čovek, ili, koji mu je neophodan za njegov/njen svakodnevni život. 

Čak i ako se prizna da 50 miliona Amerikanaca ima ili direktan pristup Internetu ili 

posredan preko velikih mreža, to ipak znači da više od 150 miliona Amerikanaca 

nemaju takav pristup. Desetine miliona Amerikanaca možda nemaju potrebu, ili interes 

za takav pristup, ali većina njih još uvek koristi biblioteke i čita knjige.“

8

 I pored svih rasprava, koje smo samo u osnovnim naznakama naveli u ovom 

delu teksta, mora se priznati da razvoj tehnologije neće čekati na rešenja tih diskusija. 

Izgradnja digitalnih biblioteka odvija se paralelno s raspravama, na drugom uporednom 

koloseku informacione i digitalne baze već su narasle do neslućenih razmera i gotovo 

da nema veće nacionalne biblioteke u razvijenom svetu koja već nije bar izradila 

projekat za izgradnju svoje digitalne biblioteke, a većina njih već je i osnovala zavidne 

zbirke digitalnih dokumenata, kao što je došla i skoro do kraja u izradi automatskih 

baza podataka za svoje stare lisne kataloge. 

Generalna | Permalink | Dodaj komentar | Trekbekovi (0)

Čestitamo

ema01 | 13 Septembar, 2014 14:37

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.

Generalna | Permalink | Dodaj komentar | Trekbekovi (0)

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb